(terapija, dan drugi)

Na koga miriše tvoje jutro? 

Sama stojim na sredini sobe u plavom svetlu svitanja. Slab odjek parfema, otkinut od sna. Osmeh i uzdisaj. I nedovoljno bola.

Više nemam reči. Skup slova i brojki koje ne znače ništa.

I nula i jedan.

Rekao je

da vreme ne postoji za njega više

izmisliće ga jednog dana

kada postane stvaran

     Rekao je da ja postojim

     ali da njega više nema

Rekao je da neće dozvoliti da nastupi

ZABORAV

     NJegove misli ne čujem više

     samo tišina sa druge strane obzorja

I odjek koji kaplje

reč po reč

romancing the goat

facts behind the fiction

just a wolf

just a girl

and a smile

in a dream

…

Postoji toliko toga. I patnja je jedna od stvari. Sveprisutna. Ali život se živi u fragmentima. Po je bio glup. Romantičari generalno. Uvek postoji neko i nešto zbog koga možeš večito da patiš. To je život. Zavisi samo koliko imas drugih sastojaka.

ušla sam u sobu dok je skidao majicu

            par minuta ranije, čvrsto u njegovom naručju

skidao je majicu nehajno gledajući kroz prozor

            večnost ranije, u njegovim očima

stajala sam, pogledom milujući skulpturu Horusa

            dodir mekih usana, pucanj u tišini

…jer i čaša hladne vode u njegovom prisustvu, na mojim usnama nektar bogova postaje…

Moj zivot u reziji Wong Kar Waia
zivela kisha, muljavo vreme, svetla u noci izgubljenog meseca i senke javorova

Где сенку нађе, кад ни зрака Сунца нема?  

nocne senke drveca deo su tkanja prostor-vremena koje se javlja u svetlim nocima i rasprostire u snovima, dragi moj ne-poetski Jaroslave

Ja moram da imam svoj zivot.

Znao si da će se ovo desiti. I svejedno si me uvukao u to.

He has his mancave, I have my dollhouse.

miles away

Nova svitanja.

I povremen razgovor, digitalni poljubac u noći, reči i sve slabiji odjeci.

 Ostaci ljudskosti cure poput finog pustinjskog peska, nestaju u teškom jutru. Praznik, vreme stoji. Katalizatori su uradili svoje, odlama se, proces je počeo. Napokon, u pravom vozu za budućnost.